Selekcija

Razvijanje pesme kod mladih Timbradosa

Prvi tonovi timbradosa čuju se već u gnezdu. Sa odprilike 4-5 nedelja počinje prvo studiranje pesme i to traje sve dok ne počnu da se mitare. To je od sredine jula do kraja septembra, naravno ako se počne sa parenjem u martu mesecu, kao što je i obično. U ovoj fazi, za jedno kratko vreme većinom 2-3 nedelje, njihova pesma čuje se samo malo ili skoro nikako. Najkasnije početkom oktobra, ptice treba da su se već izmitarile.

Tek sad počinje faza studiranja pesme.

Naredni opis predstavlja već iskusne odgajivače. Takođe je veoma važno ako odgajivač ima timbradose iz različitih linija (Tip A, Tip B, Tip C) i samim tim ukršta ili pari te linije. Ovde je genetika veoma važna. Većina odgajivača vrše selekciju tek kada se ptice odvoje u takmičarske kaveze. Ovo može kasnije dovesti do “uspeha”, ali i do “neuspeha”.

Rad sa pticama počinje već u volijeri, posle završetka odgoja

U narednom praćenju kod mladih ptica, moramo biti upoznati sa svim detaljima u pesmi timbradosa, inače će sve biti uzalud i dovoditi do neželjenog rezultata što će nam na kraju upropastiti sav trud i zalaganje. Nije dovoljno poznavati samo negativne, piskave ili nedozvoljene ture koje poremećuju prirodnost i ritam melodije, ili je prekidaju. Pored toga, trebamo biti u stanju da prepoznamo njegovo zalaganje koje će ga kasnije pri završetku i definisanju njegove pesme kao odrasle ptice isticati. Takođe, moramo prepoznati da li je pesma pretežna na kontinuirani (npr. Timbres), ili ne kontinuirani ritam. Glas, izgovor i ton moraju se prepoznati. Greške u pesmi, koje se skoro ne čuju, ili slabo čuju, pošto nisu još piskavi, moraju se čuti ili pronaći, jer će celokupno jato u volijeri biti upropašćeno ako se na vreme ne prepoznaju ptice sa pogrešnim turama.

Mladi mužijaci koju su odhranjeni samo od majke i koji nikad nisu čuli svoje očeve

Ako ipak ima starih mužijaka koji se nalaze u istoj prostoriji, mladi mužijaci će učiti pesmu od onog koji je najglasniji u prostoriji i koji je izrazit u fazi “svadbene pesme” (vreme parenja). Tada možemo primetiti kako mladi mužijaci imitiraju starog mužijaka. Oni će inače to što su naučili zaboraviti kada dođu u fazu kada menjaju glas, a to je za vreme mitarenja, ali takođe može doći do zaostajanja usavršavanja pesme u periodu kada studiraju.

Preduslov za ptice u volijeri

Najvažniji uslov, ako se volijera ne nalazi vani, je dovljna ventilacija vazduha. U toku dana svetlo mora prodirati konstantno i ne bi trebalo da bude intenzivno u toku odrastanja mladih mužijaka. Idealno za mlade mužijake posle završetka mitarenja je polumračna prostorija. Ovakva svetlost će im biti dovoljna da mogu da pronađu hranu i da studiraju pesmu bez ikakvog ometanja. Treba voditi računa i o temperaturi u toj prostoriji. Prevelike promene mogu dovesti do oboljenja respiratornih organa, što će se negativno odraziti na pesmu. Prostorija mora biti prilično tiha, u kojoj zvuci ne dopiru tako lako, a posebno ne bi trebalo da se čuje pesma drugih ptica. Preporučljivo je pri izlasku sunca ukljuciti radio, a naj bolje je neki CD sa klasičnom muzikom. To sprečava mlade mužijake da čuju spoljašnje zvuke, što im omogućava da svaki razvije svoju sopstvenu pesmu bez kopiranja pesme iz drugih volijera.

Kao sledeće, moramo posedovati toliko volijera koliko i linija. Važno je da su mladi mužijaci, koji su u srodstvu, podeljeni. Mužijaci iz svakog parenja pevaće na različiti način, a ako se spoje svi u jednu volijeru onda će svi pevati isto kao i onaj koji je prvi počeo sa pesmom, ili će razviti toliko različitu pesmu u kojoj će biti mnogo nedefinisanih melodija. Normalna stvar je da sve ptice pevaju isto, ako kopiraju najnaprednijeg od njih, bilo to dobro ili loše. Ipak se može desiti da neke ptice, bez obzira na pesmu ostalih u volijeri, razviju svoju pesmu.

Ako nemamo mnogo mladih mužijaka, za koje ne vredi imati posebnu volijeru, njih možemo spojiti zajedno u jednu volijeru sa njihovom braćom ili polubraćom čija je linija slična.

Pošto smo pripremili idealan smeštaj, treba obratiti pažnju na još jednu stvar, a to je ishrana, koja je takođe veoma važna. Kod ishrane moramo strogo paziti, pošto različite mešavine koje se koriste kod ostalih kanarinaca usled svog sastava semena mogu negativno uticati na pesmu, što nije u interesu odgajivača. Glavni sastojak hrane je svetlo seme i repica. Repica utiče pozitivno na pesmu jer dodeljuje nežnost glasu, a takođe ga stišava, ili ublažava. Određen je poseban sastojak semenske hrane za timbradose. Takođe možemo davati jabuku, krušku, ili neko drugo voće, maslačak, brokoli itd.

Volijere, kao i pojilice i hranilice moraju se održavati i biti čiste, pogotovo voda mora biti čista.

Ne bih u ovo da zalazim dalje, jer svaki odgajivač mora znati kako da postupa prema svojim pticama, ali sam to naveo jer kroz zapuštanje nastaju infekcije koje naravno utiču na glas tj. pesmu. Upozorio bih još da hranilice ne smeju biti prljave ili pune prašine, jer ako se prašina unese u disajne organe, može izazvati otežano disanje, a to opet utiče na pesmu.

Kad se mlade ptice naviknu na semensku hranu, počnu da zapostavljaju jajčanu hranu i premitare se, tada počinju stidljivo da pevuše pesmu sa kojom su počeli u prve četiri nedelje. Pesma je sada jasnija i mladi mužijaci postaju međusobni rivali.

Često se predpostavlja da neke “varijacije” koje se čuju u početku stvaranja pesme kod mladih mužijaka, da su konačne. Timbrado mora biti najmanje 6 meseci star i dovoljno zreo da bi pojedinjene tonove u svojoj pesmi mogao da razjasni, dopuni i da nam pokaže kakav je stvarno njegov glas. Isto kao i kod čoveka kanarinci menjaju svoj glas, od razvoja pa sve do “svadbene pesme” (pesme za vreme parenja). Mlade ptice imaju glas koji je instiktivan, a u toku narednih meseci taj glas postaje sve jasniji. Dva kanarinca mogu da uče iste tonove, sa istom melodijom, ali oni nikad neće imati isti glas. Timbrado instiktivno preuzima nasleđenu ili urođenu pesmu svojih praočeva. Ovo ne znači da će on pevati kao i njegovi preci, pošto krajna pesma zavisi od razlicitih faktora.